Kažu da se tu negde, među vrhovima Kučaja, nalazi prava pravcata prašuma.
Vinatovača je najveća, neki kažu i najgušća i najtajanstvenija prašuma u Srbiji. Tamo drvo nije posečeno tri stotine godina. U neke delove šume, ljudska noga nikada nije kročila. Bukve se rađaju, žive i umiru a da nikada ne upoznaju ljude i njihova (ne)dela. Životinje ne znaju za lovce i ne boje se ljudi. Drvo koje padne, ostaje u šumi zauvek.
Zvuči kao prava destinacija u zlatnu jesen, zar ne?
