Pre nekoliko godina sam napustio gradsku vrevu centra Beograda i pobegao u jedno od njegovih najdaljih predgrađa na obali Dunava. I tako se opet, na maloj udaljenosti od moje dnevne sobe našla ta velelepna reka… Čini se da ma koliko putovao, ostajem vezan za njegove obale…
A ove obale su ispresecane močvarama, jezerima, kanalima za navodnjavanje i bogatim šumama. One su prirodno stanište i oaza za hiljade ptica selica i dom mnogih divljih životinja. Ove obale prosto vrve od života.
Smatram da sam relativno dobro informisan kada su u pitanju lokacije nedirnute prirode, naročito one u Srbiji. Iz tog razloga, moje iznenađenje otkrićima koja su nastajala tokom sve dužih šetnji i biciklističkih tura je bilo ogromno. Na samo par desetina minuta od strogog centra grada nalazi se oaza mira i tišine prekinute samo zvucima ptica i šapatom vetra.
Tu na obodu sve zagađenijeg velegrada, sakriven od betonske džungle gradske vreve, nalazi se jedan manje užurban svet bogat bojama, zvucima i mirisima prirode. Ogromno prostranstvo koje se proteže kilometrima uz tok reke prepuno je živog sveta. Sa potpunim pravom, ovaj kraj se naziva Beogradskom Amazonijom. I kao u pravom Amazonu, šume i močvare ovog mini-Amazona vrve od života.
Na hiljade labudova, čaplji, divljih pataka, roda… pronalaze svoj dom u ovim močvarama. U jesen, sa prvim tragovima žutog lišća, vode ovog kraja eksplodiraju od životra i graje novorođenih ptica spremnih da se otisnu na dugo putovanje na jug… ili da prezime tu u bogatim šumarcima obala Dunava.
U onom kratkom periodu kada se prvo jesenje lišće pojavi na bogatom tepihu zelenila Dunavske obale, dok na hiljade ptica još uvek uživa u toplim danima severa, ovaj predeo podseća na bajku.
U pozadini se ponekad mogu videti a još češće čuti krda divljih svinja. Često na proplancima zateknem i preplašim po nekog divljeg zeca. Tu su tragovi lisica i jazavaca, možda i po kojeg šakala.
A u rano jutro, odmah posle svitanja, ukoliko sam baš pažljiv i tih, mogu na obodu šuma na tren da uživam u sceni u kojoj srne ili po neki usamljeni jelen lagano napreduju kroz izmaglicom obavijene šumarke…
Bajka, prava bajka… i to tu, ispod prozora moje dnevne sobe…
