Nastavak priče o urbanoj fotografiji je sasvim nenamerno priča o još jednom mostu. Posle Mosta slobode u Budimpešti, u fokus je došao lokalni most – Beogradski most na Adi.
Most na Adi je verovatno najkontroverzniji Beogradski most. Od početka njegove izgradnje 2008. godine, preko puštanja u rad 2012. godine do dana današnjeg, mišljenja o ovom mostu su podeljena.
Bez namere da citiram ili stojim na jednoj ili drugoj strani, moje mišljenje je da je to veoma lep most. Gotovo da nema Beogradske panorame, videa, razglednice, filma, muzičkog spota na kojima se ne vidi i panorama ovog mosta.
Dominantni detalj mosta je 207 metara visok pilon sa 80 sajli koje drže most. Most je dugačak 920 metara, sa rasponom od 375 metara. Širina kolovoza je 45 metara. Prema nekim izvorima, ovo je najveća površina mosta na svetu podržana samo jednim pilonom.
Sa funkcionalne strane, od kada su pristupne saobraćajnice završene 2013. godine, ovaj most mi je uštedeo bezbroj sati. Upravo zbog činjenice da koristim drugi most za svakodnevno putovanje na posao, Most na Adi mi nije na prvom mestu kao moj omiljeni Beogradski most. Ali to je potpuno druga priča 😉
Nedavno sam imao priliku da provedem par dosadnih večeri u blizini ovog mosta. Kad kažem dosadno – mislim zaistaaa dooosadno veče. Dva puta nedeljno sam po par sati proveo u neposrednoj blizini mostadok je moj sin istraživao najnoviju sportsku ideju zvanu gimnastika.
Umesto da večeri provodim u kafićima, odlučio sam da prošetam i pronađem par uglova iz kojih bi most bio fotogeničan. Ovo je samo mali deo fotografija nastalih tih večeri. I dalje nisam siguran da sam otkrio najbolje lokacije. Most je ogroman i promena mesta sa kojeg će se fotografisati zahteva dosta šetnje i eksperimentisanja.
